peperonity.net
Welcome, guest. You are not logged in.
Log in or join for free!
 
Stay logged in
Forgot login details?

Login
Stay logged in

For free!
Get started!

Text page


angels-news.peperonity.net

KAKO SAM POBEDILA RAK

Dr Lorin Dej


PRVI DEO

UZROCI RAKA I SAVREMENI NACINI LECENJA
Dakle, upravo ste dobili dijagnozu da bolujete od raka i to vas je zabrinulo. Vi ste uplaseni, cak prestravljeni. Ili ste mozda otkrili izraslinu za koju mislite da je rak. Ne znate kuda i kome da se okrenete. Ne mozete da mislite. Vas mozak je skoro paralizovan. Vas lekar insistira da vas odmah posalje na operaciju ili hemoterapiju ili zracenje. Vasa porodica je isto tako zabrinuta i uzbudjena, i oni takodje vrse prirtisak na vas. Prijatelji vam daju savete, svi vam govore sta da radite, ali vi ste zanemeli. Prosto vam je nestvarno. Pitate se, kako to da se ovo desava bas vama.

Tacno znam kako vam je. I ja sam sama bila u toj situaciji. Ja ne samo sto sam doktor, nego sam bila i pacijent. Imala sam rak, tesko uznapredovani oblik raka. Doslo je do toga da su me poslali kuci da umrem. Medjutim, ja sam ovde zato da bih vam rekla da vas rak vise ne mora plasiti. Imala sam ga, ali sam ozdravila. Bez hemoterapije, bez zracenja i bez operacije koja bi me obogaljila. Ozdravila sam tako sto sam obnovila svoj imuni sistem pomocu potpuno prirodnih metoda.

U trenutku kada vam iznesu dijagnozu da bolujete od raka, strah moze da vas paralise u tolikoj meri da jedva mozete biti prisebni. Medjutim, pokazacu vam da ne morate da se plasite raka onako kao sto se svi ostali plase. Mozete da naucite nesto vise o ciniocima koji uticu na nastanak raka i da razumete da mozete da preuzmete kontrolu nad svojim zdravljem i da ozdravite. Vodicu vas kroz probleme i pitanja sa kojima se susrecete od prvog trenutka kada vam postave dijagnozu, ili kada posumnjate da nesto nije u redu sa vasim zdravljem. Takodje, objasnicu vam korake koje treba da preduzmete kako bi sacuvali svoje telo od daljeg nanosenja stete, i umesto toga, da se oporavite. Ovi principi mogu da se primene bez obzira na vrstu raka koju imate.

Rak je ozbiljna stvar. Ali, vi mate vremena da donesete inteligentne odluke. Ne dajte nikome da vrsi pritisak na vas i da prebrzo donesete odluke koje ne razumete ili za koje niste imali vremena da ih procenite. Vas rak se razvijao godinama, on se nije desio tek tako - juce, prosle nedelje ili proslog meseca. Rak je bio prisutan u vasem telu godinama pre nego sto je postao ocit, odnosno da se moze uociti. Spremite papir i olovku i budite spremni da pravite beleske. Utvrdjeno je da ljudi zapamte samo 10% od onoga sto cuju, dakle molim vas belezite ono sto cujete. Analizirajte ovo sto govorim vise puta sve dok ne upijete u sebe i zapamtite sve sto treba da znate.

Da vam se predstavim. Zovem se dr Lorin Dej, MD, odnosno Doktor medicine. Skolovana sam na klasican nacin, u duhu konvencionalne medicine. Nikad nisam izlazila iz granica takve medicine. 15 godina sam bila profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornija u San Francisku i potpredsednik odbora na Ortopedskoj hirurgiji. Bila sam takodje sef ortopedije u Opstoj bolnici San Franciska gde sam vodila celo odelenje. Operisala sam pacijente sa ranama od vatrenog oruzja, uboda nozem, zrtve teskih nesreca, zrtve svih ostalih vrsta nasilja ukljucujuci one koje poticu od bandi sa ulica ovog grada. Tokom tog vremena obucavala sam na stotine lekara.

Medjutim, 1992. godine, ja sam dobila rak, rak dojke. Izraslina je u pocetku bila mala, otprilike kao pola zrna psenice. Nije me mnogo brinula, jer se nalazila relativno visoko na grudnom kosu. To mi uopste nije licilo na rak, pogotovo ne na rak dojke, zbog mesta gde se nalazila. Ipak, posto me je ta izraslina iritirala kada sam vezivala siguronosni pojas u autu, odlucila sam da ona treba da se odstrani. Tek kada je izraslina uklonjena, patolog je otkrio da se ipak radilo o raku, invazivnom duktalnom adenokarcinomu dojke koji se vec rasirio na misice mog grudnog kosa. Ovo su potvrdili i drugi patolozi koji su na biopsiji pregledali uzorak tkiva. Preporucili su mi da se podvrgnem mastektomiji, odnosno odstranjenju dojke, i zracenju, ali sam odbila! Dve nedelje kasnije, zatrazila sam drugu biopsiju kroz isti mali zarez, ali sada kod drugog hirurga i u drugoj bolnici, kako bih videla da li se moze ukloniti svo tkivo zahvaceno rakom. Medjutim, tkivo je i dalje ostajalo zahvaceno rakom, pa su mi tamo savetovali barem da se podvrgnem zracenju, i svakako, odstranjenju dojke.

Moj hirurg je bio moj licni prijatelj, poznavala sam ga jos od vremena kad smo zajedno studirali medicinu. Stazirali smo istovremeno i njemu je bilo stalo do mog zivota. Kada je shvatio da se odlucno protivim odstranjenju dojke, zracenju i hemoterapiji, zaprepastio se i zbunio i zabrinuo za mene. Svakako, nije mogao da razume kako sam dosla do tog zakljucka, posto sam se skolovala na istom fakultetu kao i on - Medicinskom fakultetu Univerziteta San Francisko. Dobro je znao da sam tamo bila profesor tokom 15 godina. Gde sam pokupila te cudne ideje? Rekla sam mu da sam videla previse, tacnije, na hiljade pacijenata koji umiru od posledica lecenja koje im pruzamo. Sa tim nije mogao da se ne slozi. Sto se tice nacina lecenja, koje nas doktore uce da praktikujemo, rekla sam mu da je varvarski i dostojan mracnog srednjeg veka. Nasim tretmanom izazivamo dodatne, povecane i uzasne patnje kod osoba koje su vec bolesne. Na to nije imao prigovora, ali je priznao je da to sve sto nas uce da radimo.

Onda sam s njim raspravljala o tome da zracenje i hemoterapija zapravo izazivaju rak, i podsetila ga da vec imam rak. Nadalje, smatram da zracenje i hemoterapija unistavaju imuni sistem. Zasto bih dodatno naskodila svom imunom sistemu, onom koji mi pomaze da ozdravim? I sa tim se slozio. Svejedno, ipak me je nagovarao da barem sednem i popricam sa specijalistom za zracenje. Odbila sam. I dalje je navaljivao. Uctivo sam odbila. Konacno je rekao: "Da li se brines da ces posle zracenja imati dojku koja je izoblicena i bezbojna?" Odgovorila sam mu: "Da i to, takodje!" Onda sam mu dala 4-5 knjiga sa opisom alternativnih terapija raka i zivotnim pricama mnogih koji su na taj nacin preokrenuli tok svoje bolesti. Sigurna sam da nije otvorio ni jednu od tih knjiga.

I tako, otisla sam kuci i odmah i korenito promenila nacin svoje ishrane. Znala sam da je odgovarajuca ishrana kljucna za oporavak. Zapocela sam potpuno vegetarijansku dijetu, "vegan-dijetu", sto znaci: nema mesa, ni zivinskog, ni ribe, ni mleka, ni sira, niti bilo kog mlecnog proizvoda, ni jaja. Takodje, izbacila sam rafinisani beli secer, svu konzervisanu hranu. Sve je bilo u svojem najprirodnijem obliku - pravo iz baste ili sa drveta. Pocela sam da pijem puno soka od svezeg povrca kojeg sam spremala kod kuce.

Stvari su krenule nabolje i bilo je dobro jedno vreme. Dijeta je bila dobra. Medjutim, ubrzo sam otkrila da dijeta sama po sebi nije dovoljna da zaustavi rak ili bilo koju drugu bolest. U to vreme nisam znala sta drugo je jos bilo neophodno. Otprilike 9 meseci kasnije, tumor se pojavio na istom mestu. Ovog puta bio je malo veci, velicine klikera. Ozbiljno sam se zabrinula. Bilo je jasno da promene u ishrani nisu dovoljne da bih ozdravila. Citala sam puno o alternativnim terapijama i isprobavala sam ih jednu za drugom, drzeci se svake dovoljno dugo da bih videla da li deluje. Na kraju sam isprobala oko 40 razlicitih vrsta alternativnih terapija i nijedna od njih nije vredela. O tome cu nesto vise reci kasnije.

I onda, odjednom, moj tumor je narastao do velicine velikog grejpfruta, i to samo za tri nedelje. Evo pogleda sa strane, to je tumor, a ovaj drugi snimak pokazuje tumor u punoj velicini. Bio je velicine rukometne lopte. U tom trenutku, rak se prosirio na limfne zlezde ispod moje ruke i do korena vrata. Shvatila sam da sam u velikoj nevolji.

Iznenadjuje to sto tumor ispocetka nije mnogo boleo, ali tokom vremena bol je narasla do te mere da mi ni najjaci narkotik za ubazavanje bolova nije pomagao. Radila sam sve do ovog trenutka i to je bila velika greska. Trebala sam prestati da radim i da se usredsredim na svoj oporavak. Cak sam i putovala, ali sam otkrila da je nemoguce odrzati korak sa oporavkom dok putujemo. Razbolela sam toliko da sam morala da zatvorim svoju kancelariju. Stvari su se pogorsale toliko da sam postala vezana za krevet, a bol je nastavljao da raste. Tumor je bio toliko tezak da sam morala da ga pridrzavam rukom svaki put kada bih morala da ustanem radi odlaska u toalet. Telo mi je bilo potpuno onemocalo. Pored raka, imala sam brojne simptome drugih bolesti, a ne samo ovaj ogromni bolni tumor na grudima kog sam morala da gledam svaki dan. Doslo je do drhtavice u desnoj ruci koja je imala sve odlike Parkinsonove bolesti. Pored toga, imala sam simptome multipl skleroze na levoj strani tela, noga mi se umrtvila od kolena nanize, delimicno sam izgubila kontrolu nad levom nogom, a leva ruka mi je visila kao da ju je neko stalno vukao. Vrhovi noznih prstiju su utrnuli i postali su hladni, odnosno imala sam Rejnoov (Reynaudov) sindrom. Postala sam alergicna na sve vrste hrane osim na tri. Kad god bih jela bilo koju hranu, kolabirala bih i morali su da me prikljuce na kiseonik. Bila sam obuzeta depresijom i teskobom do te mere da sam osecala da ce mi srce iskociti iz grudi. Bila sam u haosu.

Stanje mi se stalno pogorsavalo tokom te godine, postajala sam sve teskobnija i obeshrabrenija. Ali se nisam predavala, i dalje sam proucavala knjige i isprobavala jednu stvar za drugom. Iscitavala sam i Bibliju, i molila sam Gospoda da mi pokaze kako da ozdravim. Ali nista nije uspevalo. Moje stanje se i dalje pogorsavalo. Posto je bol postala neizdrziva, kontaktirala sam jednog hirurga koji je bio voljan da mi ukloni jedan deo tumora samo da bi mi se olaksala bol, ali me nije prisiljavao da preduzmemo uklanjanje dojke ili hemoterapiju ili zracenje. I tako, skoro ceo tumor je i dalje ostao na svom mestu, ukljucujuci i limfne zlezde. I onda su me poslali kuci da umrem.

Toliko sam se razbolela da 6 meseci nisam ustajala iz kreveta. Kada je moj rak uznapredovao, postala sam nesposobna da jedem, i konacno, da uzimam tecnost. U jednom trenutku su pomislili da cu do sledeceg jutra biti mrtva. Moj muz, koji je video kako moj zivot ubrzano nestaje i kako sve teze disem, rekao mi je: "Moram da te odvedem u Hitnu pomoc, ti umires." Znala sam da je tako. Dok sam bila hirurg za traumatske povrede i brinula se za zrtve velikih povreda, bila sam prisutna dok su mnogi od njih umirali. Znam kako izgleda smrt. Ali, sada sam ja umirala. Odbila sam da se predam. Ako odem u bolnicu znala sam da ce mi dati lekove i da ce me ti lekovi ubiti posto je u meni ostalo jos malo zivota. Takodje sam znala da Bog u svojoj Reci kaze da On oprasta nase grehe i da leci sve nase bolesti. Gospod kaze: "Ja sam Gospod koji te isceljuje."

Moj muz i ja smo svakodnevno molili Boga tri puta na dan otkad sam se razbolela. Polagala sam pravo na biblijska obecanja za izlecenje, a istovremeno sam praktikovala sve sto sam mislila da treba da radim, ukljucujuci prvobitni nacin ishrane koji je Bog dao u Edemskom vrtu - voce, zrnastu hranu i povrce, u svom najprirodnijem obliku. Odlucila sam da nastavim da verujem Bogu. Zelela sam da ostanem pod Njegovom zastitom i da zavisim od Njega radije nego da budem zavisna od ljudskog medicinskog znanja, odnosno, lekova. Rec "farmacija" potice od grcke reci "farmakia". Ona znaci "vracanje i bajanje". Rec "farmakolog" dolazi od grcke reci "farmakon", sto znaci, "trovac". E pa, necu da uzimam lekove! Molila sam se Gospodu tiho u sebi i priznala mu da uopste ne znam kako da ozdravim. Dotad sam sve pokusavala i nista nije uspelo, ali sada odlucujem da mu potpuno verujem. Moj muz se molio nadamnom celu noc, a ja nastavljala tiho, u sebi. Nisam imala snage da glasno izgovaram molitve. Posto 2 nedelje nisam bila u stanju da jedem i 3 dana ...
Next part ►


This page:




Help/FAQ | Terms | Imprint
Home People Pictures Videos Sites Blogs Chat
Top
.