peperonity.net
Welcome, guest. You are not logged in.
Log in or join for free!
 
Stay logged in
Forgot login details?

Login
Stay logged in

For free!
Get started!

Text page


bravacasa.peperonity.net

tema - stil "ludih šezdesetih"


U "zlatnoj deceniji" 20.veka odigrao se jedan od najvećih dizajnerskih i tehnoloških prevrata, koji je zauvek izmenio sliku naših enterijera i našeg poimanja stvarnosti. Upoznajmo se sa uvek svežim idejama "revolucionarnih" šezdesetih godina ove decenije!

tekst Žikica Milošević

Malo je decenija u ljudskom razvoju koje bude toliko pozitivnih asocijacija kao što su to 60-te godine prošlog veka, obeležene mnogobrojnim revolucijama i neverovatnim tehnološkim razvojem. Ljudi su tada "krenuli" u kosmos, a televizori ušli u svaku kuću.
Pop muzika je postala svakodnevica, a pop stilovi preplavili prodavnice i prestižne galerije. Slika sveta uveliko je izmenjena - on je upravo u ovim "zlatnim decenijama" postao "globalno selo".
Šezdesete godine 20. veka bile su doba poparta, tehnoloških inovacija i smelosti, doba mladih. Novoformirana srednja klasa u svetu počela je da konzumira kulturu optimizma, uživajući u izobilju.
Činilo se da će sutra svakako biti bolje nego danas, pa su se poruke hedonističke vere u progres osetile i u dizajnu svakodnevnih predmeta, odeće i obuće, u umetnosti, ali i u dizajnu enterijera.
Šezdesete godine promovišu jedan novi, racionalistički pristup prema svetu, arhitekturi i dizajnu, pristup koji čezne za jednostavnošću japanskih enterijera, slavi spoljašnost bliskoistočnih "kvadratnih" kuća i industrijalizovanu repeticiju jeftinih
predmeta jednostavnih oblika. Dominiraju čiste i čvrste linije i jeftini materijali (poput šperploča), a sam dizajn podseća na obnovljenu jednostavnost predratnog bauhausa. Insistira se na logici, redu, veri u rad i progres, te na disciplini.
Industrijska modelovana plastika postaje omiljeni i rašireni element mnogih enterijera. Svaka godina donosi neku tehnološhku pogodnost, pa je nameštaj moguće promeniti češće nego ranije (nije više potrebno čekati nekoliko decenija). Po celom svetu grade
se stambeni blokovi, od porušene Italije do probuđene Australije, od SSSR-a do SAD-a, koji su u svom "zlatnom zamahu". Iako su Nemci, kao i drugi "Severnjaci", doživeli visokoindustrijalizovane šezdesete kao mogućnost obnavljanja pročišćenog stila
minimalizma, Italijani su ih profilisali drugačije i "raspevanije" - vespe jarkih boja predstavljaju zaštitni znak njihovog viđenja ove decenije. Italijanski dizajner Kolombo razvija nove oblike nameštaja u živim i svetlim bojama, koristeći pri tome
plastiku na veoma specifičan način. Besmrtni kadrovi slavnog jugoslovenskog filma "Ljubav i moda" govore nam kakav su trag ove godine ostavile u SFRJ. U Britaniji i Americi, sa druge strane, javlja se prava pop pomama, eksplozija pop kulture, začete još
tokom pedeseti h. Hamilton definiše pop estetiku kao "prolaznu, popularnu, jednokratnu, jeftinu, mladalačku, duhovitu, seksi, glamuroznu" i na taj način trasira put filozofiji življenja koja je dominantna i dan-danas. Enterijeri su zato otvoreni,
izbegava se teški nameštaj, a naročito pretrpanost i detalji, tako da kuće "dobijaju na prostoru". Bitlsi i ostale pop grupe utiču na omladinu, na njihov izgled i životne stavove, tako da mladi menjaju i svoj životni prostor, zadojeni idejama masovne
proizvodnje i udobnosti. Javlja se fascinacija ambalažom, reklamama, andergraundom, zavodljivim glamurom, kičem i kempom. Mađar Vašarhelj (Vazareli) stvara op-art, ili "optičku umetnost", fascinantnu kombinaciju geometrijskih motiva koji se ponavljaju, i
koji na psihu deluju hipnotički. Ovaj fenomen postaće jedan od zaštitnih znakova cele decenije, u istoj meri kao i popart Endija Vorhola. Šezdesete predstavljaju, dakle, jedan veoma ozbiljan "poduhvat" redizajna enterijera, okruženja, društvene svesti i
sveukupnog pogleda na svet. Krajem šezdesetih razvijaju se tendencije suprotne onima sa početka decenije: pojavljuje se psihodelična umetnost. Psihodelija je poznata po kaleidoskopskom ili fraktalnom dizajnu i motivima, jakim ili kontrastnim bojama,
velikoj dubini i stilizaciji detalja i visokom stepenu ponavljanja motiva. Tih godina nastaje pravi "bum" u stanogradnji, pa mnogi mladi parovi dobijaju šansu da se stambeno osamostale i da svoj dom urede po sopstvenom ukusu, posebnu pažnju poklanjajući
posterima ili reprodukcijama popart autora, koji su tada bili izuzetno popularni. Spavali su u posteljinama jarkih boja, a sa živopisnim i svetlim zidovima kombinovali su iste takve zavese. Kao ukrasni detalji, korišćeni su stari saobraćajni i reklamni
znaci. Primarne boje, jednostavan dizajn i geometrijski oblici dominirali su i u proizvodnji nameštaja, iako sve do kraja decenije veći deo ovog "proizvodnog opusa" i nije mogao da se nađe u prodavnicama po povoljnim cenama. Druga škola, veoma prisutna u
mnogim domovima tog vremena, insistirala je na oker i smeđim tonovima i bojama drveta. Ova škola je akcenat stavljala na ekološku svest i bila je naklonjena skandinavskom, posebno finskom i švedskom dizajnu. Posebno popularni bili su italijansko staklo i
skandinavske ergonomske stolice. Uređenje enterijera po sistemu "otvorenog plana" postalo je (opet po japanskim uzorima, naravno!) široko prihvaćen model projektovanja kuća i stanova, pa su vrlo često dnevna soba i trpezarija spajani u jedan prostor.
Plastične stolice i ormari od šperploča, kao i mnogi elementi "na naduvavanje", čine glavni nameštaj u mnogim sobama. Jedan francuski časopis za uređenje enterijera 1967. pisao je doslovno: "Biti moderan, danas znači sedeti na jastucima ispunjenim
vazduhom, jesti i piti iz plastičnog posuđa, spavati na sunđeru...". U mnogim slučajevima, ekstremnim dakako, u dnevnim sobama umesto nameštaja nalazili su se ogromni jastuci na podu. Dizajner Zanota "zatvorio" je deceniju neobično stolicom, koja je u
stvari bila ogromna kesa, ispunjena hiljadama malih loptica od stiropora. Ova stolica lako se oblikovala po konturama tela. Zamenljivost svega označila je ovaj period ljudske istorije kao vreme neviđenog optimizma i odricanja od svega što je trajno i u
šta se mora previše investirati. "Moda će brzo proći, klasike više nema, pa i ne treba investirati previše u nešto što će uskoro biti zamenjeno nečim novijim i modernijim" - glasio je moto decenije. Ali, šezdesete su, uprkos svojim "prolaznim" namerama,
postale klasika. Sada možemo investirati do mile volje u dizajn enterijera u stilu 60-ih, znajući da će takav stil biti večito moderan, večito aktuelan. Svaka revolucija vremenom postane klasika, pa tako i pop era. Ono što je ostalo večno sveže u dizajnu
60-ih jeste zarazni optimizam i elegancija, koji se lako prepoznaju. I uvek ih je prijatno kopirati.

BRAVACASA
BROJ 12, AVGUST 2007


This page:




Help/FAQ | Terms | Imprint
Home People Pictures Videos Sites Blogs Chat
Top
.