peperonity.net
Welcome, guest. You are not logged in.
Log in or join for free!
 
Stay logged in
Forgot login details?

Login
Stay logged in

For free!
Get started!

Text page


brzina-svetlosti.peperonity.net

TAJNE LICNOSTI

TAJNA RASCEPA LIČNOSTI

Jedno od najtežih mentalnih
poremećaja je umnožena ličnost. To
znači da jedna osoba objedinjuje
više potpuno različitih karaktera.
Čak i danas, psihijatri imaju
problema da objasne postojanje
višestrukog 'ja'.

Ali, zar nije to ponekad izraženo i
kod normalnih zdravih ljudi. Kada
neki 'slabić' dođe u situaciju kada se
pretvara u neustrašivog heroja i
obrnuto, ili kada potpuno smirena
osoba zbog nečeg počne da se
ponaša kao razjareni bik. Da li svako
od nas u stvari u sebi objedinjuje
više ličnosti?

Kada je 1905. američki psihijatar
Morton Prins štampao svoju knjigu
'Rascep ličnosti', njegove evropske
kolege jedva su ga udostojili pažnje.
Ovaj izvanredan izveštaj kliničke
dijagnoze umnožene ličnosti,
tretiran je kao - senzacionalistički
roman.. Koliko se zna, čak ni
Sigmund Frojd, osnivač moderne
psihijatrije, nije shvatio zbačaj
Prinsovog otkrića. Prins se, na
sopstveno zaprepašćenje, susreo sa
oblikom ljudskog ponašanja koje je,
do tada, smatrano čistom fikcijom.
Nepoverenje je stoga bilo sasvim
razumljivo. Za obelodanjenje otkrića
rascepa ličnosti moglo se računati i
na podsmeh, poput onih koji tvrde
da su videli sirene ili jednoroga.

Robert Luis Stivenson je, kao sjajan
efekat, koristio pojavu rascepa
ličnosti u sjajnom delu naučne
fantastike, 'Doktor Džekil i Mister
hajd', 1886. Glavni junak je lekar,
visoko cenjenog morala i pameti.
Voljen od svih koji ga okružuju i
dobro poznat po svom mekom srcu,
doktor Džekil otkriva otrov koji mu
omogućava radikalne promene
ličnosti. Pošto ga je isprobao na sebi,
telo doktora Džekila zaposeda zli
genije, Mister Hajd. On je monstrum
i ne preza od ničega.

Duže vreme, oni će se boriti
međusobno, dok doktor Džekil ne
shvati da mora uništiti mister HAjda.
Cena za njegovo ubistvo je smrt
doktora Džekila. Knjiga je postala
klasično delo u svom literarnom
žanru. Međutim, kada je prvi put
štampana, nije se pretpostavilo da
će se Stivensonov koncept iskazati
kao realnost.

U proleće 1898. u ordinaciju dr
Prinsa došla je dvadeset
petogodišnja žena, koja se žalila na
hronične glavobolje. Njeno
ponašanje, od strane porodice
okarakterisano je kao neprihvatljivo
i potpuno nerazumljivo. Hodala je u
snu, razgovarala sama sa sobom,
govorila laži bez vidljivog razloga i
menjala raspoloženja, od histeričnih
napada do apsolutne bezvoljnosti.

Dama, koju Prins opisuje u knjizi kao
gospođicu Bošamp, nalazi se u vlasti
sopstvene četiri ličnosti. Ona je
doživljavala iznenadna
onesvešćenja, posle kojih bi
postajala druga osoba, potpuno
nesvesna prethodne ličnosti. Prins je
hipnozom uspeo da stupi u kontakt
sa sve četiri ličnosti gospođice
Bošamp.

Nazvao ih je B1 , B2 , B3 i B4 . Ličnost
B1 je zatražila pomoć od psihijatra.
Ona apsolutno nije imala nikakvu
predstavu o svemu onome što čine
B2 , B3 i B4 . Osoba B1 bi recimo,
došla svesti negde na periferiji
grada, očajnički pokušavajući da
shvati kako je tamo dospela; B2 je,
u izvesnom smislu, bila kreacija
samog psihijatra, budući da se
pojavljivala jedino tokom hipnoze;
B3 se predstavila Prinsu, rekavši da
se zove Sali. Sali je bila onaj
besramni član društva, koji uživa u
provociranju ostalih. Ličnost B4
označila je sebe kao 'Idiota'. Ona je
imala lošu narav i bila je odgovorna
za kapriciozno ponašanje gospođice
Bošamp.

Ove četiri ličnosti opstajale su u
neverovatnim okolnostima. Prinsu je
izgledalo da B1 i B4 imaju najviše
zajedničkog, mada su se razlikovale
u mnogim stvarima. Osoba B1 je
slabo jela, pila potpuno gorku kafu,
imala averziju prema alkoholu i
pokazivala sklonost prema
vegetarijanskoj hrani. Za razliku od
nje, B4 je imala zdrav apetit,
kljukala se šećerom i kremovima u
orgomnim količinama, volela vino i
obožavala meso.

Dok je B1 nosila spuštenu kosu, B4
bi svoju uvek podigla. Ličnost B1 je
bila religiozna, B4 nikada nije išla u
crkvu. B1 je bila strpljiva, tolerantna i
ponizna, što je u potpunoj
suprotnosti sa B4 , koja je volela da
izaziva neprilike, a osim toga mrzela
je decu i starcec. Osoba B1 je bila
nesvesna postojanja B4 , ali je B4
pokazivala izvesnu simpatiju i
saosećanje za patnje B1.

Sali je zauzimala posebno mesto u
ovoj mešavini ličnosti. Iako je B1
govorila tečno francuski, Sali je
teškom mukom uspevala da nešto
izgovori na francuskom. Sali je bila
neorganizovana i učenje joj je bilo
vrlo naporno, mada se trudila.
'Čujem kako mi se idiot (B4) smeje'
bila je prva fraza, na francuskom,
koju je Sali izgovorila. Pod psihičkim
pritiskom, Sali bi počinjala da muca,
što se nije događalo sa ostalima iz
ovog čudnog kvarteta.

Sali je bila zlurada i obično je
otvoreno pokazivala zlobno
zadovoljstvo zbog nesreće gospođe
Bošamp. Upravo, biral je B1 za žrtvu
svojih šala. Kako B1 nije podnosila
pušenje, Sali je često palila cigaretu.
jednoga dana, gaseći pikavac na
sopstvenoj koži, dozvolila je sebi
iznenadnu promenu u ličnost B1 ,
koja je, ne znajući šta se događa,
zaurlala od bola. 'Mrzim B1',
objasnila je Sali kasnije, a potom je
sledio dijalog sa zaprepaštenim
Prinsom:

Prins: Ali, ti si u stvari Ona!

Sali: Ne, nikako.

Prins: kažem ti da jesi.

Sali: Ne, nisam.

Prins: Zašto nisi?

Sali: Ona ne zna ono što ja znam.

Prins: Ali, zar vi nemate iste ruke i
iste noge?

Sali: Da, ali iste noge i iste ruke nas
ne čine istim.

Sali je izražavala toliku netrpeljivost
za drugo 'ja', odnosno 'nju', kako bi
sama rekla, da je bila u stanju da
izvede i najprljavije trikove. Pisala je
pisma gospođici Bošamp, optužujući
je da je raspikuća i lažljivica, preteći
da će i drugima ispričati o
gadostima koje Bošampova,
navodno, čini. Sali bi, takođe, često
skidala sve sa sebe, kako bi se
sramežljiva B1 probudila naga.

Ako je, kaže Prins, postojalo nešto
čega se gospođica Bošamp bojala,
onda su to bili pauci i zmije. Jednom
je Sali otišla izvan grada i nakupila
kolekciju pauka i znija. Vrativši se
kući, spakovala ih je uredno, kao
poklon paket sa svilenom mašnom, i
poslala gospođici Bošamp. Kada je
ova primila paket i otvorila ga,
izletela je užasnuta iz kuće i posle
toga dobila napad.

Nakon sedam godina intenzivnog
lečenja, Prins je delimično uspeo da
poveže ove četiri ličnosti u jednu
osobu.

Postojanje ovakvog mentalnog
oboljenja prihvaćeno je šire kada su
se pojavili izveštaji o drugim
podeljenim ličnostima. Posle dosta
vremena, 1957. štampana je
uzbudljiva knjiga 'Tri lica jedne Eve'.
Odmah je postala bestseler i ubrzo
je po njoj napravljen film.

U knjizi 'Tri lica jedne Eve', psihijatri
C.H.Tigpen i H.M.Čekli opisuju
tragičnu sudbinu dvadeset
petogodišnje žene sa tri različite
ličnosti. Bela Eva, Crna Eva i Džejn
deluju

nezavisno jedna od druge i svaka od
njih nesvesna je postojanja druge
dve. Glas, koeficijen inteligencije,
rukopis, čak i testovi električne
aktivnosti mozga menjaju se u
zavisnosti od izražene ličnosti. (Slika
levo: Katarina MekIntajr - Višestruka
ličnost)

Bela Eva je ličnost koja je došla na
lečenje. Bila je udata i majka jednog
deteta. Patila je od jakih glavobolja i
iznenadnog gubljenja svesti, što je
dovodilo u vrlo nezgodne situacije.
Psihijatri su bili u mogućnosti da
sazovu sve tri osobe i prema tome
ocene razlike u karakterima.

Bela Eva je bila konformista, bez
mnogo prijatelja, pomalo
malograđanka, koja se lako
uzbuđuje. Kćerka Boni bila joj je
važnija od svega. Crna Eva bila je, u
svakom pogledu, njena suprotnost.
Teško da je imala bilo kakav osećaj
odgovornosti i uz to je držao
neodoljiv nagon da se upusti u
svaku vrstu avanture. Kapriciozna,
koketna i uvek spremna na flert.
Smatrala je svoj brak dosadnim i
više joj je odgovaralo da ga se
odrekne.

Razgovor, u kome se njen suprug po
prvi put susreo sa Crnom Evom,
opisuju psihijatri kao izuzetno
mučan. Jednostavno je odbila
činjenicu da je u braku i na Ralfov
užas izjavila: 'Radi šta god hoćeš sa
detetom. Koliko puta moram da ti
kažem da ja nemam veze sa
tobom, ni sa tim detetom'. Crna Eva
je kasnije pokušala da ubije Boni, ali
je srećom Bela Eva onemogućila taj
plan.

Džejn, treća ličnost, pojavljivala se
isključivo tokom lečenja. Ona se
pokazala kao najzrelija osoba i činilo
se da pokušava da ujedini i pomiri
dve sukobljene Eve. Zanimljivo da
Džejn nije imala ranijih sećanja.
Zapitana o nekom incidentu u
mladosti, odgovorila je: 'Ali doktore,
kako bih ja to mogla znati. Ja sam
stara samo sedam meseci.'

Za vreme Evinog razvoda od ralfa, ...
Next part ►


This page:




Help/FAQ | Terms | Imprint
Home People Pictures Videos Sites Blogs Chat
Top
.